© WildCarpathianGarden
Biodiverzitet
o meni
Zdravo!
Dobrodosli na moju stranu.
Zovem se Sretko Milanovic, po struci sam covek, a po strasti, biolog.
Svoje prve, stidljive korake, u istrazivanju ogromnog prirodnog nasledja ove predivne zemlje, ucinio sam u okolini svog rodnog sela, Belobreske (skrivenog negde u Djerdapskoj Klisuri, sa leve strane Dunava, u Rumuniji), gde sam proveo svoje detinjstvo i gde sam zavrsio osnovnu skolu. Dok su moji vrsnjaci, tada, bezglavo jurcali za loptom, ja sam bezglavo trcao za leptirima i retkim biljkama, po padinama Pantinog Brega, Cerovite i Tavancica (sa juznih padina planine Lokve), po dunavskim trscacima Dunavca, Purkine Rupe i Gornjeg Nartka.
I pored toga sto sam, u gimnaziji "Dositej Obradovic" iz Temisvara, upisao jezicki smer (pobegao sam od matematike), kao i pored toga sto sam biologiju imao tek jednom nedeljno, postovani, i na nesrecu rano preminuli profesor biologije, Ziva Plaz, uspeo je da kod mene "inokulira" istinsku strast za naukom koja se skromno zove, biologija.
Istinski preokret sto se tice svega onog sto sam do tada znao o prirodi, o vrstama biljaka i zivotinja, doziveo sam u studentskim danima, kao "djak" tadasnjeg Instituta za Biologiju iz Novog Sada. Necu zaboraviti bezbroj terena, sa kolegama iz NIDSB Josif Pancic (bio sam i ja clan) kao i pesacenja sa prijateljima i poznanicima iz novosadsadsih planinarskih drustava Naftas i Zeleznicar. Obilazio sam brda i planine tadasnje, druge cini mi se po redu, Jugoslavije (ubrzo Srbija i Crna Gora), uzduz i popreko, a u najlepsem secanju su mi ostale Stara Planina, crnogorski Durmitor i makedonski Pelister.  Zao mi je sto i Saru nisam obisao.
Uzivao sam u slanom povetarcu Jadranskog mora (Petrovac na Moru i okolina) dok sam sakupljao i determinisao retke mediteranske biljne vrste. Zalim samo sto nisam nikad uspeo da odem na teren sa svojim mentorom prof. Bozom Palom,  osobom koji me je bespovratno i vascelo pozitivno zarazila virusom zvanim botanika.   
Jos od tih dana (u prolece 1994 godine), ne jednom od terena (Popovica na Fruskoj Gori) pronadjoh i svoju prvu orhideju. Jos se i sad secam blago-zapanjenog izraza lica profesorke Ruzice Igic (pratila nas je na terenu) kada sam joj doneo iscupani primerak  vrste Cephalanthera longifolia na determinaciju. Jao! Znas li da je ovo orhideja i da je retka i zasticena !!! - bile su reci profesorke Ruzice. Jos uvek cuvam ovaj primerak u svom herbaru.

Profesionalno ispunjenje, kao biolog, spoznao sam kada sam se zaposlio u novoosnovanoj Upravi Parka Prirode Portile de Fier (osnovana 2004, Djerdap sa rumunske strane), naravno, kao biolog.
Poceo sam (nastavio) da istrazujem DIVLJU KARPATSKU BASTU.
Ubrzo, medjutim, shvatio sam da treba jos dosta toga da prodje (po pitanju zastite i ocuvanja prirode) da bismo stigli do onoga sto cesto vidjamo u dokumentarnim filmovima o zasticenim podrucjima civilizovanijih zemalja (nepopravljivi sam obazavalac programa Discovery i National Geographic, sa svim mogucim nijansama istih).
Na nesrecu, od tada se mnoge stvari nisu promenile. Kod mene, strast za naukom i prirodom je ostala. Nastavio sam i dalje da gledam svoje omiljene tv kanale i otkrivao sam sve vise hektara neverovatne DIVLJE KARPATSKE BASTE.
2007 godine, dr Andrej M-Kiss mi je predlozio da dodjem u njegovu ekipu. Bila je velika cast za mene da prihvatim i dodjem u Sekciju za Prirodne Nauke Banatskog Muzeja iz Temisvara.
Nastavio sam svoja istrazivanja na polju orhideja i retkih biljnih vrsta zapadne Rumunije. Interesovalo me sve sto znaci netaknuta divlja priroda zapadne Rumunije, i ne samo.   U medjuvremenu sam i doktorirao, a naslov rada ne treba puno pogadjati. Skoro 15 godina istrazivackog rada na polju nasih orhideja, rezultiralo je radom: Porodica Orchidaceae L. juznog Banata (rumunskog naravno). Ovo je za mene bio samo novi pocetak. Rekoh sebi: toliko toga jos ima da se uradi u ovom polju, polju botanike.
Ostaju za mene, kao uzor, vredan za slediti, cuveni botanicari koji su spartali divljinom Banata, divljinu (ili ono sto je preostalo) koju imam cast, da i ja danas obilazim:  Kitaibel, Rochel,  Heuffel, Borbas, Simonkai, Brandza, Degen, Pax, Grecescu, Borza, Boscaiu, Roman, Schrött, Coste i mnogi drugi.
Sad sam veoma ponosan sto nastavljam tradiciju Sekcije za Prirodne Nauke (naslednik Temisvarskog Drustva za Prirodne Nauke 1873 - 1918) Banatskog Muzeja iz Temisvara, sekcija koja 2013 godine slavi skromnih, 140 godina svog postojanja.

Ispunjen sam kao ljudsko bice, i ponekad, na teren, sa sobom povedem i svoju suprugu Juliju (i nerazdvojna nasa dva tibetanska spanijela Neroa i Mini).